Iza vozača, gore na spratu ili "šarage": Mesta su numerisana!

Kada kupuju kartu u prevozu, nekim putnicima je manje, a nekima više važno gde će tačno sedeti. U nekoj idealnoj zamišljenoj situaciji, mogli bismo da digitalizujemo mape autobusa, da kupovinu karata za prevoz vršimo putem intrneta i da tom prilikom biramo sedište u autobusu. Još bi sjajnije bilo kada bismo stvarno na licu mesta dobili mesto koje nam je ispisano na karti i kada bi svako sedište bilo prodato samo jednom putniku. Međutim, pošto je ovakav pristup još uvek samo u perspektivi u Srbiji, mnogo putnika je pronalazi razne načine da se domogne željenog sedišta. Da li zaista postoje bolja i lošija sedišta u autobusu i da li je to opšta stvar ili subjektivni utisak. Izdvojili smo par najčešćih ubeđenja koje putnici imaju kada je reč o poziciji sedišta u autobusima:
 

1. "Moram sesti napred, muka mi je tokom puta"

Na šalteru za prodaju i u autobusu se ovake tvrdnje mogu čuti veoma često. Muke tokom puta ne bi trebalo da budu povezane sa pozicijom u autobusu, ali ono što može da bude uzrok "veće muke" pozadi jeste stariji sistem za klimatizaciju u vozilu. Ako je to slučaj, onda je moguće da u prednjem delu autobusa bude prijatnije i da se vazduh brže hladi i cirkuliše. Dakle, ne sasvim besmislen zahtev, ali, budimo realni – Napred možemo sesti svi jedino ako bi se autobus kretao bočno.

2. "Ja bih na prva sedišta skroz gore, imam dugačke noge."

I ima i nema smisla. U vozilima na sprat su ta prva četiri sedišta gore najprivljačnija. Tamo zaista ima više mesta za stvari koje putnici obično postave na prostor do stakla ili im služi da tu podignu noge. Ono što se javlja kao problem je da su baš tu postavljeni otvori za ventlaciju pa će vazduh biti mnogo zagušljiviji ako se ovde nagomilaju komadi sitnog prtljaga. Druga stvar zbog koje putnici obožavaju ova mesta je panoramski pregled tokom puta. Međutim, treba imati na umu da i pored svih benefita, ova mesta imaju i jednu veliku manu: Baš zbog tog velikog "panoramskog" stakla, ovo su danju najtoplija, a noću najhladnija sedišta u autobusu.

3. "Molim mesta iza vozača!"

Ova sedišta putnici vole da biraju uglavnom iz istih razloga kao i prethodna mesta. Manja mučnina, više prostora za noge, ali i blizina vrata. Međutim, u zavisnosti od popunjenosti kapaciteta i prostora za ručni prtljag, uvek postoji mogućnost da će i osoblje autobusa kod prednjih sedišta odložiti neku svoju torbu, paket ili slično. Samim tim i komoditet o kom maštaju putnici koji traže mesta iza vozača se umanjuje.

4. "Neću u Šarage"

Ovo je najčešća želja putnika i najsmislenija od svih ostalih. Ova mesta u autobusu su po svim karakteristikama jednaka svim drugim sedištima, ali ih ljudi ne vole iz više razloga. Jedan je što putnici sa ovih sedišta poslednji uspeju da izađu iz vozila na pauzama. Drugi je što ne postoji mogućnost da se ta poslednja sedišta obore, pa se ovi putnici osećaju uskraćeno u odnosu na sve ostale koji mogu da spuste sedišta i promene pozu. Takođe, ljudi jednostavno ne vole da budu "poslednji" i da svi ostali budu ispred njih.

Različiti zahtevi putnika se nekada potpuno opravdani i ukoliko su u mogućnosti, prevoznici će obično izaći u susret oko rasporeda sedenja. Takođe, isti zahtevi se mogu uputiti i prilikom online kupovine karata na našem sajtu, u polju za "Napomene". Prevoznici sa kojima sarađujemo, kada god je to moguće, poštuju želje putnika.

Ipak, sve dok se rezervacioni sistemi u Srbiji ne centralizuju, na stanicama i u autobusima će tokom velikih gužvi biti "slaba vajda" od numerisanih sedišta.